У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ НАЈБОЉА КОМУНИКАЦИЈА ПРИВРЕДЕ И ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ

У оквиру пројекта „Оснаживање привредника у руралним срединама за ефикасније вођење бизниса“, које је спровела Мрежа за пословни развој из Београда уз финансијску подршку Развојне агенције Србије, данас су у Великој сали у згради општине Врњачка Бања, представљени резултати истраживања. Истраживање је обављено на подручјима шест јединица локалних самоуправа и то: Краљеву, Врњачкој Бањим Новом Пазару, Тутину, Трстенику и Сјеници, а у анкетирању је учествовало 120 микро, малих, средњих предузећа и предузетника који се баве делатностима пољопривреде, шумарства, рибарства и прехрамбене индустрије. Циљ програма је детаљна анализа социјолошке димензије, анализа људских ресурса, инфрструктуре, бизнис планова привредног сектора, утицај руралне средине, како би се обједињеним мерама приступило у побољшању услова рада, производње и повећању привредне активности. На основудобијених података од укупног броја анкетираних ¾ је увело неке од стандарда у својој производњи и на тај начин допринели побољшању квалитета. Помоћ за коју су испитаници истакли да им је најпотребнија је финансијска помоћ, едукација, обучавање, унапређење сарадње са локалном самоуправом, умрежавање са другим предузећима, практична знања...Препреке са којима се суочавају су: слаба куповна моћ, потребе за модернизацијом, финансијске препреке, инфраструктура и организован откуп добара. Привредни сектор Врњачке Бање у анонимној анкети је позитивно оценуо подршку од стране локалне самоуправе, и уједно је једина општина позивно оцењена. Као недостатке истакли су подршка у пласирању производа на локалном тржишту, едукативну помоћ и финансије. Привредници Краљева препознали су проблем инфраструктуре, недовољну мотивисаности за бављење пољопривредом код локалног становништва. Застарела технологија, лоша инфраструктура и већа улагања су истакли у Трстенику, док су у Новом Пазару навели лошу комуникацију са локалном самоуправом и велики број младих који одлази са ових простора у иностранство. У Тутину су се сусрели са недовољним образовањем радне снаге и слабом финансијском подршком локалне заједници, иако постоји доста потенцијалних јединствених производа за брендирање са ових простора.