„SVIM SRCEM ZA SVA SRCA“

Svetski dan srca je ustanovljen 2000. godine, sa ciljem da informiše ljude širom sveta da su bolesti srca i krvnih sudova (KVB) vodeći uzrok smrti. U svetu svake godine 18,6 miliona ljudi umre od bolesti srca i krvnih sudova. Prema procenama ovaj broj će do 2030. godine, porasti na 23 miliona. Svetska federacija za srce upozorava da najmanje 80% prevremenih smrti od srčanog i moždanog udara može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost). Zbog razlika u dostupnosti zdravstvenih usluga među zemljama prisutna je nejednakost u zbrinjavanju KVB. Preko 75% smrtnih slučajeva od KVB pogađa zemlje sa niskim i srednjim prihodima. Za 25% smrtnih slučajeva od KVB, odgovorno je zagađenje vazduha, što čini 7 miliona smrti godišnje. Rizik od srčanog udara može da udvostruči psihološki stres, dok smanjenju nivoa stresa pomažu fizička aktivnost, druženje sa dragim osobama i dovoljno kvalitetnog sna.
„Pod sloganom “Svim srcem za sva srca”, obeležen je ovogodišnji Svetski dan srca – 29. septembar. Tim povodom, Specijalna bolnica za interne bolesti Vrnjačka Banja i Dom zdravlja “Dr Nikola Džamić”, uz pomoć Crvenog krsta Vrnjačka Banja, organizovali su akciju na kojoj su svi zainteresovani građani i gosti Vrnjačke Banje mogli da provere krvni pritisak, izmere nivo šećera u krvi i dobiju stručne savete od medicinskih radnika“, rekao je Slobodan Dišović, sekretar OO Crvenog krsta Vrnjačka Banja.
Direktorka Specijalne bolnice za interne bolesti dr Vanja Balšić ističe značaj prevencije kada su u pitanju bolesti srca i krvnih sudova.
„Ono što potenciramo to je primarna prevencija. Tu je akcenat na primarnoj zdravstvenoj zaštiti i ulozi izabranog lekara. Naše mesto je više nego opremljeno da pruži podršku pacijentima, odnosno sugrađanima. Ideja je da se zdravstveno stanje svakog od nas unapredi, u svakoj poseti lekaru, kao i u akcijama kojima su tretirane velike grupe ljudi, odnosno široke kategorije stanovništva. Dugo godina nauka zna da postoje promenljivi i nepromenljivi faktori rizika. Od nepromenljivih to su pol, godine, nasleđe. Dok kod promenljivih to su definisana zdravstvena stanja, veće dijagnoze i loši stilovi života. Pre svega, fizička neaktivnost, preterana gojaznost, pritisak, šećer, masnoće i sve ono što je danas moguće pratiti. U definisanim kliničkim kategorijama prvo kažemo higijensko-dijetetski režim, odnosno dovesti u idealne granice sve ono što se može izmeriti. Akcenat je na merenju pritiska, samoproveri, obraćanju lekaru i laboratorijskim nalazima“, zaključuje dr Balšić.