SPREMNOST I ODGOVORNOST - SNAGA ZAJEDNICE

Suočavanje sa prirodnim nepogodama zahteva institucionalne mere i spremnost i odgovorno ponašanje svakog pojedinca.
Dobra koordinacija opštinskih službi, javnih preduzeća i ustanova, policije, hitne pomoći, vatrogasaca i dobrovoljaca je osnova efikasnog odgovora u vanrednim situacijama. U oblasti planiranja i u operativnom delovanju, Opština Vrnjačka Banja pokazuje visok nivo pripremljenosti. Ključnu ulogu u oblasti planiranja zauzima Procena rizika od katastrofa na teritoriji opštine Vrnjačka Banja, dokument koji se ažurira svake treće godine i koji predstavlja sveobuhvatnu analizu potencijalnih opasnosti, njihovih uzroka i mogućih posledica, služeći kao osnova za planiranje preventivnih mera i efikasnu reakciju u vanrednim okolnostima.
„Na teritoriji naše opštine, pored rizika od odrona, klizišta, požara na otvorenom, eksplozije, zemljotresa, epidemije i pandemije, u posebno ozbiljnim scenarijima sa najtežim posledicama, rizik od poplava ocenjen je kao veoma visok. U skladu s tim, planiramo i preduzimamo sveobuhvatne mere i aktivnosti, kako bi se rizik sveo na prihvatljiv nivo“, ističe Marina Stanković, načelnica Odeljenja za privredu i društvene delatnosti.
Pored ovog krovnog dokumenta, kako navodi, u toku je izrada Plana zaštite i spasavanja kojim se regulišu snage i sredstva opštine Vrnjačka Banja u vanrednim situacijama. Svake godine, Skupština opštine donosi i Operativni plan odbrane od poplava za vode II reda kojim su definisane konkretne aktivnosti i mere. Na nedavno održanoj sednici Štaba za vanredne situacije donet je i zaključak o formiranju pet stručno-operativnih timova za izvršavanje specifičnih zadataka u oblasti zaštite i spasavanja, u slučaju zemljotresa, odrona i klizišta, pandemije i epidemije, poplava i požara.
Kroz koordinaciju aktivnosti i izuzetnu saradnju sa drugim institucijama, vrnjačka lokalna samouprava nastoji da učini zajednicu što spremnijom za različite scenarije rizika. Ova saradnja je dala izuzetne rezultate tokom bujičnih poplava, kada su, upravo dobrim planiranjem i brzom reakcijom, sačuvani život i imovina građana.
U okviru USAID-ovog projekta „Jačanje otpornosti na prirodne katastrofe i unapređenje strategije pripravnosti- PREPS“, koji se realizuje i na teritoriji opštine Vrnjačka Banja, za mesne zajednice su izrađeni akcioni planovi za smanjenje rizika od katastrofa. Ovi planovi se zasnivaju na mišljenju i stavu stručnih službi, ali i na prikupljenom znanju i iskustvu meštana koji su direktno izloženi prirodnim katastrofama. Cela ova inicijativa zasnivala se na agendi koja obuhvata ličnu i kolektivnu odgovornost, polazeći od toga da je svako od nas, ne samo pojedinac, nego i član porodice i familije, pripadnik zajednice, da svi jedni od drugih učimo, jedni na druge utičemo i da smo odgovorni jedni za druge.
Polazeći od toga da je kontinuirana edukacija građana od najvećeg značaja, jer u vanrednim okolnostima upravo njihova pripremljenost i prisebnost mogu spasiti živote, Opština Vrnjačka Banja, u saradnji sa Sektorom za vanredne situacije, organizuje obuke i pokazne vežbe, koje, između ostalih, obuhvataju i decu školskog uzrasta.
„Redovne obuke i simulacije vanrednih situacija, koje se organizuju u okviru različitih projekata, pokazale su se veoma korisnim. Građani koji učestvuju u ovakvim aktivnostima bolje razumeju rizike i znaju kako da brzo i efikasno reaguju“, objašnjava dugogodišnji načelnik Štaba za vanredne situacije za teritoriju opštine Vrnjačka Banja, Bojan Ratković. On ističe da nijedan sistem ne može biti dovoljno efikasan ako stanovništvo nije upoznato sa tim kako da postupa u vanrednim okolnostima.
Iako je na ovu temu pisano mnogo puta, uvek je važno podsetiti se uputstava koja mogu spasiti živote u trenucima elementarnih nepogoda. Podsetimo se da su čak i najjednostavnije mere često odlučujuće u kritičnim trenucima.
U slučaju zemljotresa, građani treba da se sklone ispod čvrstog nameštaja, kao što su stolovi ili okviri vrata, kao i da izbegavaju prozore i predmete koji mogu pasti. Ne sme se napuštati prostor dok potresi ne prestanu. Nakon zemljotresa, potrebna je posebna obazrivost na moguća dodatna oštećenja. Na otvorenom je potrebno kloniti se električnih vodova i visokih konstrukcija.
Tokom požara, prioritet je evakuacija na sigurno. Ako se dim pojavi, bitno je kretati se pri tlu gde je vazduh čistiji, pokrivajući nos i usta tkaninom.
U slučaju poplava, najvažnije je pratiti informacije koje objavljuju nadležne institucije i evakuisati se na vreme, ako to okolnosti zahtevaju. Brzom reagovanju u slučaju evakuacije doprineće i već spremna torba sa osnovnim namirnicama, flaširanom vodom, lekovima, baterijskom lampom, rezervnim baterijama, radijom, kopijama važnih dokumenata, ličnom higijenom, odećom i obućom. Neophodno je isključiti struju i preći na više spratove kuće ili zgrade i nikako ne koristiti vodu sa česme jer može biti kontaminirana.
Ključno je i da svaki građanin zna brojeve hitnih službi, ali i da, ukoliko je vreme ograničeno, ne zaboravi da život ima prednost u odnosu na materijalnu imovinu.
„Greške se najčešće prave u trenutku panike, zbog čega je važno da svako zna šta u datom trenutku treba da radi. Spremnost, informisanost i odgovorno ponašanje su izuzetno značajni”, naglašava Ratković i dodaje da najveću opasnost predstavlja uverenje da se nama to neće dogoditi.

Na kraju, važno je zapamtiti da svest o riziku ne bi trebalo da izaziva strah, već odgovorno ponašanje, da je važna spremnost, ne samo institucija, već i svakog pojedinca, jer u situacijama kada priroda pokaže svoju ćud, pripremljeni pojedinci mogu značajno doprineti zaštiti života i smanjenju štete.

Zato, budimo pažljivi, odgovorni i spremni!



Produkcija ovog sadržaja omogućena je velikodušnom podrškom američkog naroda putem Agencije Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj (USAID) u okviru projekta 'Jačanje otpornosti na prirodne katastrofe i unapređenje strategije pripravnosti' koji sprovodi Američka agencija CRS sa partnerima Čovekoljublje i Caritas Srbije. Sadržaj je u nadležnosti Čovekoljublja i ne odražava nužno stavove USAID-a ili Vlade SAD-a.