PRVA „EKOBIZ“ KONFERENCIJA U VRNjAČKOJ BANjI: ZELENA INOVACIJA I ODRŽIV RAZVOJ ZA BOLjU BUDUĆNOST

Vrnjačka Banja domaćin je prve "EkoBiz" konferencije koju organizuje Humanitarno ekološka organizacija „Čepom do osmeha". Učesnike ovog skupa, u ime domaćina, pozdravio je predsednik opštine Vrnjačka Banja, Boban Đurović.
„Pored turističkih potencijala, Vrnjačka Banja je godinama radila na očuvanju životne sredine, na stvaranju standarda i ekoloških principa, jer je to danas izuzetno bitno kada birate gde će provesti svoj odmor“, rekao je Đurović. Po njegovim rečima, u domenu svojih aktivnosti, Vrnjačka Banja je donela niz odluka koje obezbeđuju održivost i trajnost i poštovanje ekoloških principa. „Donete su i odluke koje podstiču inicijativu privatnog sektora da da doprinos zaštiti životne sredine, jer samo jednom simbiozom možemo napraviti iskorak u zaštiti životne sredine. Opština Vrnjačka Banja donela je Odluku o opštem uređenju na osnovu koje je, s obzirom da je aktuelna urbanizacija u svim turističkim mestima, ne samo u Srbiji, već i u svetu, na svakih 100 m2 bruto površine investitor u obavezi da zasadi jedno stablo“, dodao je Đurović. Takođe je ukazao i da se Planom generalne regulacije zabranjuje urbanizacija na planini Goč i najavio veliku akciju pošumljavanja koja će u toku sutrašnjeg dana biti realizovana na ovoj planini, sa ciljem podizanja svesti o zaštiti životne sredine kroz značajno uvećanje šumskog fonda. Kao prioritete za Opštinu Vrnjačka Banja, istakao je projekte izgradnje kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.
Državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine, Sara Pavkov ukazala je na aktivnosti koje su realizovane u okviru Ministarstva u prethodna dva mandata. “Konferencija koja nas danas okuplja je pozitivan primer da je za zaštitu životne sredine neophodno angažovati sve ljude iz svih sfera života. Ministarstvo zaštite životne sredine postiže rezultate koji su iz godine u godinu sve bolji i bolji. Potvrda toga je da nemamo nijednu jedinicu lokalne samouprave koja ne sprovodi neki zeleni projekat“, rekla je Pavkov. Kao projekte sa nemerljivim značajem za zajednicu, istakla je projekte izgradnje ili rekonstrukcije postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kanalizacione mreže i regionalnih centara za upravljanje čvrstim otpadom. „Trenutno, samo kroz projekte Ministarstva zaštite životne sredine u izgradnji je oko 250 km kanalizacione mreže u 8 jedinica lokalnih samouprava. Plan je da do 2027. godine izgradimo 1.108 km nedostajući kanalizacione mreže. Bez te infrastrukture mi ne možemo da obezbedimo postrojenje za prečišćavanje otpadnih vod,a odnosno ne možemo da zaštitimo naše vodotokove“,, dodala je državna sekretarka. Po njenim rečima, do 2027. Ministarstvo nastoji da uspostavi 32 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i da nivo izgrađenosti pomenute kanalizacione mreže podigne na viši nivo u 35 gradova i opština, prateći evropske standarde. Ona dodaje i da rešavanje problema otpada takođe predstavlja jedan od strateških projekata Ministarstva zaštite životne sredine i do 2027. godine najavljuje da će Srbija imati devet regionalnih centara za upravljanje otpadom.
Predsednica Udruženja č“Čepom do osmeha“ i osnivač Akademskog centra zaštite životne sredine, Vanja Petković u svom obraćanju istakla je da ne postoji napredak bez dijaloga. „Na nama je da se dijalogom povežemo i na taj način menjamo stanje naše životne sredine“, kaže Vanja Petković. Ističe i da promene u oblasti životne sredine nisu moguće preko noći, te da je jako važno postaviti dobru osnovu, uraditi analize, procene uticaja, strategije, kako bi se adekvatno pristupilo problemima.

Prisutnima se na konferenciji obratio i direktor JP „Vojvodina šume“, Roland Kokai, a kao primer uspešne saradnje civilnog sektora i privrede bilo je današnje potpisivanje sporazuma između Udruženja „Čepom do osmeha“i kompanije „Payspot”.
Cilj dvodnevne konferencije bio je da predstavi dobre primere iz prakse na polju zaštite životne sredine kada je reč o kompanijama, lokalnim samoupravama, predstavnicima institucija, međunarodnih partnera, kao i civilnog sektora.
Takođe je stvorena mogućnost povezivanja i podsticanja dijaloga između privrede, organizacija civilnog društva i donosioca odluka u cilju zelene tranzicije i prilagođavanja poslovanja zelenoj održivosti, inovativnim idejama i mogućnostima unapređenja stanja životne sredine u Republici Srbiji. Ujedno, dato je na značaju razvoju socijalnog preduzetništva, mogućnostima ovog načina poslovanja, novim šansama za inkluzivnu tranziciju.