ПРВА „ЕКОБИЗ“ КОНФЕРЕНЦИЈА У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ: ЗЕЛЕНА ИНОВАЦИЈА И ОДРЖИВ РАЗВОЈ ЗА БОЉУ БУДУЋНОСТ

Врњачка Бања домаћин је прве "ЕкоБиз" конференције коју организује Хуманитарно еколошка организација „Чепом до осмеха". Учеснике овог скупа, у име домаћина, поздравио је председник општине Врњачка Бања, Бобан Ђуровић.
„Поред туристичких потенцијала, Врњачка Бања је годинама радила на очувању животне средине, на стварању стандарда и еколошких принципа, јер је то данас изузетно битно када бирате где ће провести свој одмор“, рекао је Ђуровић. По његовим речима, у домену својих активности, Врњачка Бања је донела низ одлука које обезбеђују одрживост и трајност и поштовање еколошких принципа. „Донете су и одлуке које подстичу иницијативу приватног сектора да да допринос заштити животне средине, јер само једном симбиозом можемо направити искорак у заштити животне средине. Општина Врњачка Бања донела је Одлуку о општем уређењу на основу које је, с обзиром да је актуелна урбанизација у свим туристичким местима, не само у Србији, већ и у свету, на сваких 100 m2 бруто површине инвеститор у обавези да засади једно стабло“, додао је Ђуровић. Такође је указао и да се Планом генералне регулације забрањује урбанизација на планини Гоч и најавио велику акцију пошумљавања која ће у току сутрашњег дана бити реализована на овој планини, са циљем подизања свести о заштити животне средине кроз значајно увећање шумског фонда. Као приоритете за Општину Врњачка Бања, истакао је пројекте изградње канализационе мреже и постројења за пречишћавање отпадних вода.
Државна секретарка Министарства заштите животне средине, Сара Павков указала је на активности које су реализоване у оквиру Министарства у претходна два мандата. “Конференција која нас данас окупља је позитиван пример да је за заштиту животне средине неопходно ангажовати све људе из свих сфера живота. Министарство заштите животне средине постиже резултате који су из године у годину све бољи и бољи. Потврда тога је да немамо ниједну јединицу локалне самоуправе која не спроводи неки зелени пројекат“, рекла је Павков. Као пројекте са немерљивим значајем за заједницу, истакла је пројекте изградње или реконструкције постројења за пречишћавање отпадних вода, канализационе мреже и регионалних центара за управљање чврстим отпадом. „Тренутно, само кроз пројекте Министарства заштите животне средине у изградњи је око 250 km канализационе мреже у 8 јединица локалних самоуправа. План је да до 2027. године изградимо 1.108 km недостајући канализационе мреже. Без те инфраструктуре ми не можемо да обезбедимо постројење за пречишћавање отпадних вод,а односно не можемо да заштитимо наше водотокове“,, додала је државна секретарка. По њеним речима, до 2027. Министарство настоји да успостави 32 постројења за пречишћавање отпадних вода и да ниво изграђености поменуте канализационе мреже подигне на виши ниво у 35 градова и општина, пратећи европске стандарде. Она додаје и да решавање проблема отпада такође представља један од стратешких пројеката Министарства заштите животне средине и до 2027. године најављује да ће Србија имати девет регионалних центара за управљање отпадом.
Председница Удружења ч“Чепом до осмеха“ и оснивач Академског центра заштите животне средине, Вања Петковић у свом обраћању истакла је да не постоји напредак без дијалога. „На нама је да се дијалогом повежемо и на тај начин мењамо стање наше животне средине“, каже Вања Петковић. Истиче и да промене у области животне средине нису могуће преко ноћи, те да је јако важно поставити добру основу, урадити анализе, процене утицаја, стратегије, како би се адекватно приступило проблемима.

Присутнима се на конференцији обратио и директор ЈП „Војводина шуме“, Роланд Кокаи, а као пример успешне сарадње цивилног сектора и привреде било је данашње потписивање споразума између Удружења „Чепом до осмеха“и компаније „Pаyspot”.
Циљ дводневне конференције био је да представи добре примере из праксе на пољу заштите животне средине када је реч о компанијама, локалним самоуправама, представницима институција, међународних партнера, као и цивилног сектора.
Такође је створена могућност повезивања и подстицања дијалога између привреде, организација цивилног друштва и доносиоца одлука у циљу зелене транзиције и прилагођавања пословања зеленој одрживости, иновативним идејама и могућностима унапређења стања животне средине у Републици Србији. Уједно, дато је на значају развоју социјалног предузетништва, могућностима овог начина пословања, новим шансама за инклузивну транзицију.