PROSLAVLjEN SVETI ĆIRIK

U prisustvu velikog broja vernika, meštana i gostiju, Vrnjačka Banja je 28. jula proslavila zavetnu slavu – Svete mučenike Kirika i Julitu. Proslava je započela Svetom liturgijom u Hramu rođenja presvete Bogorodice, koju je služilo sveštenstvo hrama. Nakon bogosluženja, tradicionalna litija krenula je Promenadom ka Hramu Živonosni istočnik, gde je prerezan slavski kolač i uznete molitve za mir, zdravlje, napredak i blagostanje svih žitelja Vrnjačke Banje.

Protojerej Saša Kovačević poručio je, da poput Svetog Kirika i Julite, treba svi da budemo jaki i postojani u svojoj veri, da Hrista ispovedamo, da se Gospodu svakodnevno molimo, budemo složni i volimo jedni druge, te citirao Sveto jevanđelje u kom stoji: „Nema veće ljubavi od one kad neko život svoj položi za bližnjega svoga“.

Predsednik opštine Vrnjačka Banja, Boban Đurović uputio je čestitke svima koji proslavljaju ovaj praznik, poželevši, pre svega, dobro zdravlje, slogu i ljubav u svakom domu, te da što više svojom ljubavlju doprinesu razvoju Vrnjačke Banje. „Želim da nastavimo da volimo svoje mesto, da se međusobno poštujemo i da svako od nas svojim radom doprinosi da Banja bude još lepša, uređenija i naprednija“, rekao je Đurović. Slavu je čestitao i ovogodišnji kolačar Vuk Vuković, najavivši realizaciju projekta koji će ostati kao trajno dobro budućim generacijama. Dužnost kolačara za narednu godinu preuzela je Dragana Matijević, koja je istakla da joj je ukazana velika čast i poželela svima blagostanje, uspeh i još lepši život u Vrnjačkoj Banji.

O početku praznovanja vrnjačke zavetine govori predanje koje je zabeležio Branko Radosavljević u knjizi „Priče iz banjske prošlosti“, po kom je, nakon velike oluje koja je upravo na dan Svetih Kirika i Julite pogodila čitav kraj, a Vrnjce čudesno zaobišla, tadašnja crkvena opština odlučila da se ovaj praznik „dok je sveta i veka proslavlja“. Taj zavet, prenošen s kolena na koleno, danas živi kao deo duhovnog identiteta Vrnjačke Banje koja slavi svoje zaštitnike Svetog Kirika i Julitu.

Ovi svetitelji se ubrajaju među najpoštovanije ranohrišćanske mučenike. Postradali su 304. godine u Ikoniji, tokom progona hrišćana za vreme cara Dioklecijana, ostajući nepokolebljivi u svojoj veri. Pravoslavno predanje svedoči o čudotvornosti njihovih moštiju, od kojih se jedan deo čuva u ohridskoj crkvi Svete Bogorodice Bolničke.