POSLEDNjI ĐACI ŠKOLE NA PRVOJ EKSKURZIJI U VRNjAČKOJ BANjI

Četvrtak, Veljko Vukojičić i prvak Jovan Pantić, učenici su osnovne škole „Vuk Karadžić“ Blaževo u isturenom odeljenju u Donjem Leviću, mestu udaljenom 40 kilometara od Brusa. Za četiri godine školivanja, Veljko nijednom nije bio na ekskurziji, a posle Jovana odeljenje će, po svemu sudeći, biti zatvoreno jer u selu sa 51 stanovnikom već sedam godina nije rođeno nijedno dete. Zahvaljujući preduzimljivoj Vesni Panić, predsednici Mesne zajednice Donje Leviće, i vrnjačkoj lokalnoj samoupravi, ovi mališani su prvog vikenda u decembru uživali u Vrnjačkoj Banji.
Predsednica mesne zajednice Donje Leviće, prati na društvenim mrežama, aktivnosti predsednika vrnjačke opštine i upravo se tako rodila ideja da se obrati Bobanu Đuroviću sa molbom da dvojici dečaka pruži mogućnost da, poput većine svojih vršnjaka, osete čari đačke ekskurzije i izađu iz svakodnevnice i upoznaju Vrnjačku Banju o kojoj toliko toga slušaju, a nisu imali prilike da je lično posete.
„Bila sam nemalo iznenađena samom činjenicom da je neko odgovorio na moje poruke upućene putem društvenih mreža, a potom presrećna kada sam dobila pozitivan odgovor na moju molbu. Radost u očima ove dece najrečitije govori o veličini ovog gesta i zato sam neizmerno zahvalna i Opštini Vrnjačka Banja i predsedniku Đuroviću“, sa neskrivenim ushićenjem u glasu rekla nam je Vesna Pantić.
Veljko i Jovan stigli su u Vrnjačku Banju u pratnji učiteljice Marije Ivezić, koja svakodnevno iz Brusa putuje u ovo udaljeno selo.
„U ovoj školi sam punih osam godina, ali sva je prilika da će nakon Jovanovog završetka školovanja, ova škola biti ugašena, jer nema dece. Rad sa decom je nešto što ispunjava, oplemenjuje i ta ljubav i povratna informacija koja dolazi od njih je nešto što čini da i to putovanje od Brusa, gde živim, do škole i nazad, bude u nekom drugom planu. Situacija poput ove, kada škola ima malo učenika, daje priliku meni kao učiteljici da se više posvetim svakom detetu. Ujedno, vremenom se stvara i bliskost, tako da smo jedni druge počeli da doživljavamo kao članove porodice“, reči su učiteljice Marije.
Dečaci su tokom boravka, imali priliku da se upoznaju sa Vrnjačkom Banjom, a osim bazena u Vrnjačkim termama, Veljko navodi da mu se posebno dopao Hram Živonosnog Istočnika i Presvete Bogorodice, kao i pogled s vidikovca na Crkvenom brdu. Pored vremena provedenog na dečjem igralištu, mali Jovan kaže da su na njega najjači utisak ostavili veličina i izgled panoramnskog točka, te je izrazio želju da se uskoro vrati u Vrnjačku Banju, kako bi se i provozao ovim točkom kada počne sa radom.