ПОСЛЕДЊИ ЂАЦИ ШКОЛЕ НА ПРВОЈ ЕКСКУРЗИЈИ У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ

Четвртак, Вељко Вукојичић и првак Јован Пантић, ученици су основне школе „Вук Караџић“ Блажево у истуреном одељењу у Доњем Левићу, месту удаљеном 40 километара од Бруса. За четири године школивања, Вељко ниједном није био на екскурзији, а после Јована одељење ће, по свему судећи, бити затворено јер у селу са 51 становником већ седам година није рођено ниједно дете. Захваљујући предузимљивој Весни Панић, председници Месне заједнице Доње Левиће, и врњачкој локалној самоуправи, ови малишани су првог викенда у децембру уживали у Врњачкој Бањи.
Председница месне заједнице Доње Левиће, прати на друштвеним мрежама, активности председника врњачке општине и управо се тако родила идеја да се обрати Бобану Ђуровићу са молбом да двојици дечака пружи могућност да, попут већине својих вршњака, осете чари ђачке екскурзије и изађу из свакодневнице и упознају Врњачку Бању о којој толико тога слушају, а нису имали прилике да је лично посете.
„Била сам немало изненађена самом чињеницом да је неко одговорио на моје поруке упућене путем друштвених мрежа, а потом пресрећна када сам добила позитиван одговор на моју молбу. Радост у очима ове деце најречитије говори о величини овог геста и зато сам неизмерно захвална и Општини Врњачка Бања и председнику Ђуровићу“, са нескривеним усхићењем у гласу рекла нам је Весна Пантић.
Вељко и Јован стигли су у Врњачку Бању у пратњи учитељице Марије Ивезић, која свакодневно из Бруса путује у ово удаљено село.
„У овој школи сам пуних осам година, али сва је прилика да ће након Јовановог завршетка школовања, ова школа бити угашена, јер нема деце. Рад са децом је нешто што испуњава, оплемењује и та љубав и повратна информација која долази од њих је нешто што чини да и то путовање од Бруса, где живим, до школе и назад, буде у неком другом плану. Ситуација попут ове, када школа има мало ученика, даје прилику мени као учитељици да се више посветим сваком детету. Уједно, временом се ствара и блискост, тако да смо једни друге почели да доживљавамо као чланове породице“, речи су учитељице Марије.
Дечаци су током боравка, имали прилику да се упознају са Врњачком Бањом, а осим базена у Врњачким термама, Вељко наводи да му се посебно допао Храм Живоносног Источника и Пресвете Богородице, као и поглед с видиковца на Црквеном брду. Поред времена проведеног на дечјем игралишту, мали Јован каже да су на њега најјачи утисак оставили величина и изглед панорамнског точка, те је изразио жељу да се ускоро врати у Врњачку Бању, како би се и провозао овим точком када почне са радом.