ISTRAŽIVANjA: GEONASLEĐE I GEODIVERZITET VRNjAČKOG KRAJA

Geološki zavod Srbije i Opština Vrnjačka Banja udružili su snage na realizaciji dva značajna projekta.
Prvi projekat Geološkog zavoda Srbije, koji će finansirati Ministarstvo rudarstva i energetike, fokusiran je na valorizaciju prirodnih resursa u područjima gde to nije učinjeno. Ovaj projekat sistematski će istražiti geološku baštinu vrnjačkog kraja, hidrološke resurse, kvalitet voda i geološku istoriju. Cilj je kreiranje kratke monografije koja će sadržati sveobuhvatnu analizu ovih potencijala. Rezultati istraživanja će biti predočeni kroz prihvatljiv i popularan prikaz istorije stvaranja terena ovog kraja i kratak prikaz kvaliteta i značaja hidrogeološkog resursa.
Precizni podaci o kvalitetu voda i geološkim osobenostima biće ključni za održiv razvoj i planiranje. Po rečima pomoćnika direktora Geološkog zavoda Srbije, dr Dejana Barjaktarovića ova kratka monografija sadržaće podatke o geološkoj istoriji ovoga kraja, sa potencijalima područjima, kapacitetima i kvalitetom voda, i sve ono što u perspektivi može biti prihvatljivo. Na ovaj način će biti vidno poboljšana prezentacija ovog kraja koja može biti i osnova za razvoj tzv. geoturizma.
Pored dr Dejana Barjaktarovića, tim geologa koji realizuje vrnjački projekat čine: mr Marijana Radović, Tatjana Vrtikapa, mr Marica Knežević i dr Tanja Petrović Pantić.
„Prvi put se rade ova istraživanja koja otkrivaju, za turističke i naučne svrhe, pojedine objekte i lokalitete i to je više popularistički. Međutim u sebi sadrži zasnovanost na stručnim i naučnim činjenicama. Radi se u sklopu saradnje Geološkog zavoda Srbije sa lokalnim zajednicama. Ove godine smo izabrali Vrnjačku Banju, da uradimo malu studiju koja će biti pretočena u jednu knjigu koja će govoriti o geološkom razvoju i istorijskom razvoju i malo paleogeografskom prikazu, kako je to nekad izgledalo. Po principu aktuealizma se ona radi, daje relativno dobre podatke i služiće kao jedna lepa monografija. Ljudi uglavnom znaju o turističkim potencijalima, znaju o nekim planinama, izvorima, stazama, a mi to opisujemo sa geološkog aspekta i opisujemo kako je to nastalo u suštini. Očekujem da to finalno bude brošura od tridesetak stranica, sa kartama, možda u sklopu obeležavanja 170 godina banjskog organizovanog turizma.
Nedavno je Vlada donela odluku o godišnjem programu geoloških istraživanja za ovu godinu i on se vodi kao „Geonasleđe i geodiverzitet Srbije“. Ovde će biti odrađen i geološki aspekt, čista geologija sa aspekta petrologije, paleontologije i paleogeografije, a u okviru toga biće poglavlje koje će se baviti hidrogeologijom.

Mi smo spremni da ponudimo stalnu postavku stena karakterističnih za ovaj prostor, da damo paleogeografski prikaz. To se povezuje sa kvalitetom vode, temperaturom vode... To je veoma atraktivno, a suština projekata je da mi zabeležimo geonasleđe i da to približimo ljudima“, rekao je dr Dejan Barjaktarović.
U planu je da se do juna završe terenski radovi, dok istovremeno pristižu i laboratorijski podaci.
Drugi projekat, od evropskog značaja, fokusiran je na urbanu geologiju. Ova inicijativa uključuje Vrnjačku Banju u mrežu gradova koji se bave detaljnim istraživanjima geoloških rizika i zaštite od prirodnih katastrofa.
„Postoji i jedan drugi projekat, gde smo mi opet izabrali Vrnjačku Banju, koji će da finansira Evropska unija, gde se daju podaci o dosadašnjim istraživanjima preko jedne platforme gde će sve biti dostupno. Finansira ga IGS, Evropska asocijacija geoloških kuća. Za Srbiju su izabrana tri grada, Beograd, Vrnjačka Banja i još jedan. Svrstaće se među 40 gradova u Evropi koji su uvek dostupni sa podacima. Pored našeg dela, najviše će biti priče o hidrogeologiji, balneologiji, odnosno lekovitosti voda. To je jedna velika prednost, naći se na interaktivnoj karti Evrope, uz Barselonu i druge gradove. Biće to fantastična reklama za Vrnjačku Banju“, dodaje dr Dejan Barjaktarović.
Projekat ima za cilj da unapredi urbanu otpornost i održivost kroz unapređenje pristupa urbanog geoklimatskog otiska –Urban Geo-klimate Footoprint (UGF). Prepoznaje pozitivne uticaje: Podpovršinski prostor služi kao vitalni resurs za proizvodnju energije (npr. Geotermalna energija) i upravljanje vodama, nudeći rešenja za ublažavanje oskudice resursa i poboljšanje održivosti i potencijalne uticaje—opasnosti: nestabilnost tla, sleganje, povećanje osetljivosti na poplave ili seizmička aktivnost što se sve mora rešavati u urbanističkom planiranju.
Projekat podstiče razumevanje ove dinamike, omogućavajući gradovima i opštinama da:
• Identifikuju opšte izazove i mogućnosti u vezi sa njihovim geološkim i klimatskim uslovima,
• Dizajniranje ciljane strategije prilagođavanja koje povećavaju otpornost gradova i minimiziraju rizike;
• Promovisanje održivog razvoja odgovornim korišćenjem podzemnih resursa;
• Podizanje svesti i razmene znanja.
Projekti su od velikog značaja za Vrnjačku Banju i njena prirodna bogatstva.
Pored novih saznanja za lokalnu samoupravu i ljude koji ovde žive, ovaj projekat će imati i veliki značaj za turizam.
U okviru ovog projekta, biće izrađena karta ranjivosti, koja će jasno definisati potencijalno opasna područja, zone klizišta i seizmički aktivne zone. Ovi podaci su ključni za planiranje urbanog razvoja i preventivne mere kako bi se izbegli neželjeni događaji. Znanje o geološkim rizicima je ključno za bezbednost stanovništva i zaštitu infrastrukture.