ODRŽIVOST I TRAJNOST MINERALNIH IZVORA PRIORITET LOKALNE SAMOUPRAVE

Povod još jednog radnog sastanak u vezi stanja bušotina na teritoriji vrnjačke opštine bio je završetak Projekta namenskih hidrogeološko-hidrodinamičkih testiranja i ispitivanja na izvorištu mineralnih voda „Jezero“. Na sastanku su, pored navedenog Projekta analizirane dosadašnje aktivnosti u vezi eksploatacije prirodnog lekovitog faktora, međusobni uticaj bušotina kroz sprovedene istražne radnje i utvrđene konkretne mere koje će se realizovati u narednom periodu sa ciljem obezbeđivanja održivog korišćenja izvora mineralnih voda.
Sastanku su prisustvovali članovi Komisije, skupštinskog Odbora za upravljanje, korišćenje i zaštitu prirodnih resursa, korisnici prirodnog lekovitog faktora, predstavnici Opštinske uprave i javnog preduzeća zaduženog za vodosnabdevanje.
„Imali smo problem sa izvorom Jezero i nastojali smo da dokažemo povezanost upravo tog izvora sa bušotinom IGB 124 kod Belog izvora kako bismo mogli da napravimo jedan održivi sistem u Vrnjačkoj Banji. Naravno, to predstavlja, a dobili smo i pohvale od ljudi koji to rade, jednu odgovornost lokalne samouprave koja ima interes da blago i one resurse koje smo nasledili od naših predaka, sačuvamo za buduća pokoljenja. Znamo da je postojanje Vrnjačke Banje zasnovano upravo na lekovitim vodama i, u skladu sa tim, nastojimo da sačuvamo ono što je srž Banje, ono od čega zavisi njen razvoj, ali i da sve što je višak stavimo u funkciju privrednih aktivnosti jer želimo da se naše mesto razvija i prati korak sa drugim turističkim destinacijama i trendovima koji postoje van granica Srbije“, istakao je predsednik opštine Vrnjačka Banja, Boban Đurović.
U skladu sa tim, danas je predstavljen Projekat namenskih hidrogeološko-hidrodinamičkih testiranja i ispitivanja na izvorištu mineralnih voda „Jezero“ čiji su autori eksperti hidrogeološke struke, prof. dr Milojko Lazić i Goran Rašula. Projekat je imao za cilj sagledavanje stanja bušotina, ali je i dat odgovor zbog čega je došlo do dizbalansa u izvoru Jezero. „Došli smo do saznanja da bušotina kod Belog izvora ima direktan uticaj na bušotinu Jezero. Analizom je utvrđeno da je potrebno uraditi revitalizaciju bušotine Jezero, što je činjeno i u ranijem periodu, kako bi se poboljšala izdašnost samog izvora, što se i sada očekuje“, dodaje Đurović. Odmah nakon ove faze, planirana je realizacija druge koja se ogleda u obezbeđivanju održive eksploatacije termomineralne vode sa bušotine Beli izvor koja neće uticati na smanjenje kapaciteta vode na izvoru Jezero.
Predsednik opštine je na današnjem sastanku insistirao da se po istom principu pristupi i ostalim bušotinama. U tom cilju je doneta odluka da se na svim bušotinama postave dajveri koji će u svakom trenutku meriti količinu vode koja se crpi sa datog izvora. Svi korisnici će biti upoznati sa tim, kao i sa rokom do kada moraju postaviti dajvere kako bi se pratio tok crpljenja svih izvorišta. Opština će u saradnji sa stručnim licima predložiti i izmenu zakonskih propisa iz oblasti geoloških istraživanja sa ciljem da lokalna samouprava u ovom delu dobije veće nadležnosti.
Svi akteri današnjeg sastanka saglasni su da je neophodno prvo obezbediti i sačuvati ono što je Banja oduvek imala, a višak prirodnog resursa staviti u funkciju investicija, uposliti ljude i povećati konkurentnost na turističkom tržištu. Takođe je ocenjeno da je neophodno učiniti sve na racionalnom korišćenju vode sa mineralnih izvora i u skladu sa tim je danas doneta odluka da, između ostalog, voda sa izvora kod Belog izvora bude dostupna u onim terminima u kojima je dostupna i mineralna voda na ostalim bivetama, odnosno da se izvor zatvara u vremenu od 20 časova uveče, do 6 časova ujutru. Na ovaj način se sprečava da voda odlazi u rečno korito, a podzemni rezervoar mineralne vode čuva od bespotrebnog crpljenja.
Pored Projekta koji je danas predstavljen učesnicima sastanka, u toku je i izrada Studije održivosti termomineralnih izvora na teritoriji opštine Vrnjačka Banja. Studiju radi Rudarsko-geološki fakultet, a očekuje se da bude završena u narednih godinu dana.