Геолошки завод Србије и Општина Врњачка Бања удружили су снаге на реализацији два значајна пројекта.
Први пројекат Геолошког завода Србије, који ће финансирати Министарство рударства и енергетике, фокусиран је на валоризацију природних ресурса у подручјима где то није учињено. Овај пројекат систематски ће истражити геолошку баштину врњачког краја, хидролошке ресурсе, квалитет вода и геолошку историју. Циљ је креирање монографије која ће садржати свеобухватну анализу ових потенцијала.
Прецизни подаци о квалитету вода и геолошким особеностима биће кључни за одржив развој и планирање. По речима помоћника директора Геолошког завода Србије, др Дејана Барјактаровића ова кратка монографија садржаће податке о геолошкој историји овога краја, са потенцијалима подручјима, капацитетима и квалитетом вода, и све оно што у перспективи може бити прихватљиво.
Други пројекат, од европског значаја, фокусиран је на урбану геологију. Ова иницијатива укључује Врњачку Бању у мрежу градова који се баве детаљним истраживањима геолошких ризика и заштите од природних катастрофа.
„Да би завршили једну подлогу која се тиче геохазарда, капацитета вода, заштите од земљотреса и заштите урбаног дјела, такозвана урбана геологија, и на тај начин би Врњачка Бања ушла у систем градова Европе. До сада је укључен 41 град, а из Србије ће сигурно да иду Београд и Врњачка Бања, док ћемо за трећи град видети ко ће да аплицира“, истиче Барјактаровић.
Пројекти су од великог значаја за Врњачку Бању и њена природна богатства.
„Оно што нас је посебно заинтересовало је то што су они донели одлуку да, поред града Београда, и Врњачка Бања у будућности има урађену урбану геологију. Поред нових сазнања за локалну самоуправу и људе који овде живе, овај пројекат ће имати и велики значај за туризам. Сазнаћемо које су најстарије стене у Врњачкој Бањи и моћи ћемо да то представимо као један историјат Врњачке Бање, али оно што је посебно за нас, то су воде“, каже Бобан Ђуровић, председник општине Врњачка Бања.
У оквиру овог пројекта, биће израђена карта ранљивости, која ће јасно дефинисати потенцијално опасна подручја, зоне клизишта и сеизмички активне зоне. Ови подаци су кључни за планирање урбаног развоја и превентивне мере како би се избегли нежељени догађаји. Знање о геолошким ризицима је кључно за безбедност становништва и заштиту инфраструктуре.
„Геотуризам и спорт представљају једну целину коју повезујемо кроз твининг-пројекте, а до њих смо дошли захваљујући ресурсима који су нам постали доступни изградњом ауто-пута у насељеном месту Штулац. Депресија дужине скоро 1,2 километра пружа огроман простор и потенцијал за будући развој, пре свега у туристичке сврхе, као локација за спортски риболов и узгој рибе. Осим тога, овај простор може бити идеалан за водене спортове, попут кајакашког спорта и отвара се могућност да на тим мирним тихим водама, имамо спортска такмичења, припреме и тренинге“, додаје Ђуровић.
Следеће седмице биће одржан састанак се директором Завода, када ће бити потписани уговори о реализацији пројеката.