17 MILIONA EVRA ZA KOMUNALNU INFRASTRUKTURU U VRNjAČKOJ OPŠTINI

Pripremne aktivnosti na projektu izgradnje primarne kanalizacione mreže i postrojenja za preradu otpadnih voda bile su povod današnjeg sastanka koje je organizovalo rukovodstvo Opštine.
Današnjem sastanku prisustvovali su i predstavnici JKP „Belimarkovac“ čiji je zadatak izrada projektne dokumentacije, kao i predstavnici mesnih zajednica čija je obaveza da upoznaju meštane sa trasom prolaska kanalizacione mreže i prikupe saglasnosti za prolazak kako bi se blagovremeno reagovalo ukoliko se uoče određeni problemi.
Pored izgradnje auto-puta i projekta vodosnabdevanja Vrnjačke Banje, projekat primarne kanalizacione mreže je jedan od kapitalnih projekata Opštine Vrnjačka Banja i omogućava stvaranje uslova za izradu sekundarne kanalizacione mreže, na koji način će se rešiti višedecenijski problem opštine, problem otpadnih voda i njihovo prečišćavanja. „Izradili smo idejno rešenje koje sada pretačemo u Glavni projekat za izvođenje. Konkurisali smo kod kineske banke i ušli u deset gradova i opština u Srbiji koje su dobile mogućnost da izrade 64 km primarne kanalizacione mreže za sva seoska područja na teritoriji opštine Vrnjačka Banja i za centar Vrnjačke Banje. Prve radove očekujemo u decembru mesecu u zoni Vrnjačke Banje“, rekao je predsednik opštine Vrnjačka Banja, Boban Đurović.
Na sastanku sa predstavnicima saveta mesnih zajednica razmatran je postupak obezbeđivanja osnova za izdavanje lokacijskih uslova i dozvola kroz prikupljanje saglasnosti od vlasnika parcela za prolazak primarne kanalizacione mreže. Đurović je apelovao na građane da ovaj projekat shvate kao jedan od prioritetnih koji trajno rešava njihove probleme, omogućava im u budućnosti da žive u čistoj i uređenoj sredini, da imaju priključak na kanalizaciju, da nemaju problema sa otpadnim vodama koje zagađuju pre svega njihovo domaćinstvo i okruženje u kojem žive. Apelujem na sve da daju saglasnost za prolazak mreže, a da ukoliko postoje potrebe za dodatnim pojašnjenjem u vezi trase kanalizacione mreže da se obrate i traže preko saveta mesnih zajednica konsultacije sa projektantima“ ističe Đurović. Kako vreme odmiče, po rečima Đurovića, doći ćemo u situaciju da ćemo imati zakonsku obavezu da ovaj problem rešimo kako ne bismo ugrožavali životnu sredinu.
Na sastanku je pojašnjeno da se saglasnost daje za postavljanje linijske infrastrukture (cevovoda) u širini od 9 metara, površine koja se smatra manipulativnim prostorom za izvođenje radova uz primenu mehanizacije, dok je realno zauzeće površine od 60 do 80 cm koliko iznosi širina kanala za kanalizacionu mrežu. Zbog izgradnje auto-puta, prvobitna lokacija prečišćivača otpadnih voda dislocirana je 4 km dalje, prema Štulcu. Kako deo naseljenog mesta Štulac nije obuhvaćen glavnim projektom, predsednik opštine ističe: „Donata je odluka i u ponedeljak imamo sastanak da se taj deo Štulca takođe priključi. Ukoliko bude poteškoća, Opština Vrnjačka Banja je spremna i izdvojiće sredstva u budžetu za 2022. i izvesti te radove. Građani tog dela Štulca neće biti ostavljeni bez mogućnosti izgradnje primarne mreže koja sutra stvara preduslove za sekundarnu mrežu, već ćemo mi to izgraditi ukoliko ne postoji mogućnost naknadnog obuhvatanja istog glavnim projektom".
Novac za projekat je obezbeđen preko kineske banke. Obaveze Opštine su projektna dokumentacija, definisanje trase primarne kanalizacione mreže, angažovanje geodetskih firmi i praćenje realizacije radova.
„Ovo je najbolji način i najbolji primer kako se štiti životna sredina jedne opštine. Uz program gasifikacije i realizaciju projekta primarne kanalizacione mreže sa objektom za prečišćavanje otpadnih voda, Vrnjačka Banja bi mogla, kao jedna od retkih, da dobije zeleni sertifikat. Ljudi ovde dolaze zbog vode, vazduha, da se leče i sasvim je normalno da ovaj projekat mora da ima prioritet. Ovo je najbolji mogući način da se cela teritorija opštine zaštiti. Sa aspekta zaštite životne sredine, sa aspekta daljeg razvoja Vrnjačke Banje ovo je istorijski projekat“, istakao je Rodoljub Džamić, predsednik skupštinskog Odbora za upravljanje, korišćenje i zaštitu prirodnih resursa.