ВРЊАЧКА БАЊА ПРОСЛАВИЛА ЗАВЕТНУ СЛАВУ - СВЕТИ КИРИК И ЈУЛИТА

Окупљени верници су присуствовали светој архијерејској литургији у Храму рођења пресвете Богородице, коју је служило свештенство Храма.
Након литургије, кренула је славска литија Омладинском улицу, Улицом Хероја Чајке и Променадом, носећи дух заједништва и вере. Литија је стигла до Храма Живоносни источник, који је, након недавног фрскописања, потпуно завршен. Први пут је ове године у Храму, који је посвећен Мајци Божијој, пресечен славски колач на дан обележавања заветне славе Врњачке Бање.
„Завршен је Храм Живоносни источник. Благовестим и радујем се с вама. Благодарим свима, и знаним и незнаним, и онима који су мање или више помогли и онима који нису одмогли, али пре свега благодарим Богу који нам је дао снаге и мудрости да у овом предивном месту имамо два Богородичина дома, два храма. Нека вас њене заштитничке молитве прате, нека вас Бог благослови. Благодарим свима. Радујте се и веселите се. Радуј се српски роде!“, рекао је старешина Храма, Часлав Јовановић.
Овогодишњи колачар Бранислав Бежановић колачарство за наредну годину је предао Данету Станојчићу.
„Наше је данас да сведочимо Господу. Наше је данас да пламен вере који су наши преци упалили у кандилима наших домова љубоморно чувамо. Они то нису дали нама. Они су то дали својим унуцима, нашим потомцима, а то није наше, већ је наше деце и њихових потомака. Нека нас Господ умудри да имамо снаге, вере, стрпљења једни за друге, да волимо оног поред себе, да поштујемо и љубимо оног са ким живимо и славимо Господа“, рекао је свештеник Саша Ковачевић. Он је пренео благослове владике Јустина свима да имају молитвено здравље које је у временима искушења изузетно важно. Захвалио је и колачарима и руководству Општине.“Морамо да ценимо људе који знају шта је историја, шта су корени и куда треба да идемо“, поручио је отац Саша Ковачевић и честитао славу свима који славе.
Свети Кирик и Јулита су хришћански светитељи и ранохришћански мученици. Јулита је била племићког рода. Рано је остала без мужа са својим новорођеним сином Кириком. Живели су у граду Иконији у Ликаонији. Свога сина Кирика је крстила одмах по рођењу, а када му је било три године, научила га је вери и молитви. Када је цар Диоклецијан наредио гоњење хришћана, у граду Иконији, Јулита се са сином склонила у град Селевкију. Тамо је Јулита ухваћена и као хришћанка изведена пред судију. Пошто је Јулита тамо храбро исповедила своју веру у Господа Исуса Христа, судија јој узе дете на своје руке и поче га миловати. Но Кирик викаше иза гласа: „ја сам хришћанин, пусти ме матери!" и поче ручицама својим гребати судију одвраћајући своје лице од њега. Судија се расрдио и бацио Кирика о земљу који се скотрљао низ камене степенице и преминуо. Видећи како Кирик пострада света Јулита беше радосна и заблагодари Богу што њеног сина удостоји мученичког венца. После многих мука и Јулита би мачем посечена, 304. године
Слава је обележена у духу заједништва и традиције, уз велики број присутних који су показали да Врњачка Бања чува своје корене и наставља да негује своје обичаје.