Бал је вековима био место на ком су се окупљали државници, дипломате, уметници и најугледнији људи свог времена, простор у ком су музика, игра и разговор постајали део шире културне и друштвене слике једног народа. У свечаним дворанама обликовали су се односи, неговала култура и чувала припадност европском цивилизацијском кругу.
Управо у таквој атмосфери, на балу одржаном у Сурчину у организацији Града Београда, Врњачкој Бањи уручена је награда за трајни допринос развоју културе и уметности на националном и интернационалном нивоу. Признање је у име Општине Врњачка Бања примила заменица начелника Општинске управе, Татјана Ђурђевић Степанић.
„Била ми је велика част да, у име председника општине, присуствујем догађају који обнавља традицију са дубоким историјским значајем, и примим награду у чијем је називу садржана позиција Врњачке Бање у нашој држави“, истакла је Ђурђевић Степанић.
Београдски бал, који је овом приликом оживео дух једне дуге традиције, имао је и хуманитарни карактер. Приходи остварени током хуманитарног дела вечери усмерени су ка деци Косова и Метохије и Дому за мајке.
Организатори истичу да је реч о првом балу након Другог светског рата, приређеном по узору на чувени Светосавски бал у Бечу. Вишесатни програм, обогаћен музиком, сценским наступима и плесним извођењима, допринео је да престоница врати дух који је некада био саставни део њеног културног и друштвеног живота. Историја српских балова почиње још у првој половини 19. века, када је кнез Милош Обреновић организовао први бал у Србији у Крагујевцу, док је већ неколико година касније балска традиција стигла и у Београд.
Енглески конзул Лојд Џорџ Хоџес приредио је бал у част кнеза Милоша, а српски владар узвратио је свечаношћу на којој је европским званицама представљено српско коло. Тако су се у истој дворани спојили европски дворски манири и српска традиција.
Мало је познато да је кнез Милош током боравка у Бечу од Јохана Штрауса Млађег наручио композицију „Српски кадрил“, чиме је српска музика ушла у европске балске салоне. Посебан процват балови доживљавају у време краља Милана и краљице Наталије, када Београд прихвата европски дворски протокол и постаје град раскошних свечаности, музике и уметничког живота.
Обнова ове традиције данас има посебан значај, јер подсећа на вредности културе, уметности и друштвеног живота које су обликовале читаве епохе. Управо зато признање додељено Врњачкој Бањи представља још једну потврду да је ово место, поред свог туристичког значаја, дуго година и простор у ком култура живи кроз фестивале, манифестације, уметничко стваралаштво и неговање традиције.

