ОДРЖАН ОКРУГЛИ СТО О СМАЊЕЊУ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ СТАРИЈИХ ОСОБА

Округли сто на тему „Јачање локалних капацитета за смањење дискриминације старијих особа“ одржан је данас у сали Скупштине општине Врњачка Бања. Ова активност се реализује у оквиру програма „ПРО – Локално управљање за људе и природу”, који заједнички спроводе агенције Уједињених нација у Србији – УНОПС, УНИЦЕФ, УНФПА и УНЕП, у сарадњи са Владом Србије и уз финансијску подршку Владе Швајцарске.
У уводном делу скупа говорили су Тина Аничић, представница Популационог фонда Уједињених нација у Србији, Марина Станковић, начелница Одељења за привреду и друштвени развој Општинске управе Врњачка Бања, представница Повереника за заштиту равноправности, Милица Симић и члан стручног тима, проф. Марко Новаковић.
„Наше друштво једно је од најстаријих у Европи“, рекао је проф. Марко Новаковић и истакао да је то проузроковано дугогодишњим опадањем стопе фертилитета, висином стопе морталитета, као и миграционим кретањима. Интензивна промена демографске структуре је реалност која захтева низ промена у начину функционисања целокупног система.
Такође је наглашено да је од изузетне важности изградња друштва које старије види као равноправне грађане, укључене у све сегменте живота, драгоцен резервоар знања и искуства, те да се потенцијал наслеђа нашег културног идентитета и традиције која поштује најстарије суграђане добро може искористити.
На 11. по реду од укупно 12 округлих столова који се организују до краја октобра широм Србије, представница Повереника за заштиту равноправности, Милица Симић истакла је да је достојанствен живот старих и унапређење њиховог положаја задатак читавог друштва, а да је за Повереника један од приоритета у раду, те да су округли столови организовани са циљем да се изнесу проблеми са којима се старије особе у локалним самоуправама суочавају. Она је упознала присутне да је Повереник 2020. године донео извештај о дискриминацији старих и да сваке године Народној скупштини подноси годишњи извештај, као и да је 2023. године због дискриминације на основу старосног доба као личног својства (деца, млади и старији преко 65 година) поднето највише притужби, што овај основ дискриминације ставља на прво место по учесталости навођења у притужбама. „Када је реч о старијим грађанима и грађанкама уочавају се, пре свега, незадовољена потреба за услугама подршке и неге, ризик од сиромаштва, усамљеност и социјална изолација која уједно представља ризике за развој менталних болести, али и насиље, злостављање и занемаривање“, каже Милица Симић. Она такође наводи да старији грађани нису хомогена друштвена група, већ да су и између њих изражене разлике, као што су разлике између оних који живе у урбаним и руралним подручјима, оних који се налазе у институционалном смештају… „Пракса Повереника показује да су жене и даље у неповољнијем положају у односу на мушкарце у свим областима друштвеног живота, те да тај неповољнији положај током живота неминовно доводи и до њиховог неповољног положаја и у старости“, додаје Милица Симић. Као једна од најосетљивијих група истичу се старије жене које живе у руралним срединама.
Током округлог стола, истакнуто је да су јединице локалне самоуправе кључни партнери на путу идентификовања стања у друштву, односно доступности услуга, како здравствене и социјалне заштите, тако и у области спорта и културе, али и у другим сферама живота, а све у складу са потребама и могућностима старијих. У том смислу, Марина Станковић, начелница Одељења за привреду и друштвени развој упознала је присутне са свим мерама подршке и помоћи које врњачка Општина пружа старијим грађанима.
На овом скупу изнети су конкретни проблеми са којима се суочавају старији грађани који живе на територији општине Врњачка Бања у свакодневном животу, као и могућности како најбрже и најбоље доћи до њиховог превазилажења. Представљени су примери добре праксе и указано на потребу бољег повезивања релевантних актера који ће једни другима бити подршка у реализацији свих активности. Округли сто био је прилика да се дефинишу кључни предуслови за активно и здраво старење и за креирање политика на локалном нивоу које унапређују положај старијих особа, међугенерацијску размену, спречавају дискриминацију, маргинализацију старијих особа и њихову социјалну искљученост.